Руковођење Женском парламентарном мрежом преузела је нп Наташа Михаиловић

У уторак, 13. марта 2018. године, одржан је састанак координаторки Женске парламентарне мреже на којем су координаторке изнеле утиске са догађаја одржаног у Дому Народне скупштине који је носио назив „Један на један са народном посланицом“, а који је организован у сусрет Међународном дану жена.

Осим о овом догађају, координаторке су разговарале и о даљим активностима неформалне мреже парламентарки. Након Татјане Мацуре координацију Женске парламентарне мреже преузима Наташа Михаиловић.

 

DXtlx1MW4AA81Y4

Advertisements

Одржана активност „Један на један са народном посланицом”

У сурет Међународном празнику жена, 8. март, у Скупштини Србије одржана је акција Женске парламентарне мреже „Један на један са народном посланицом“, којом је остварена директна комуникација представница цивилног друштва и народних посланица, током које су грађанке, кроз непосредан разговор, имале могућност да изнесу своје идеје и предлоге.

Председница Народне скупштине Маја Гојковић навела је да је Женска парламентарна мрежа постала пример добре праксе, не само у функционисању и поређењу са земљама региона, већ је постала и обавезна тема у билатералним сусретима са међународним саговорницима.

„Постале смо видљивије и оно што је веома битно постале смо тема како у медијима, тако и у политичкој комуникацији, питање равноправности и питање жена постале су неизоставна тема у политичким кампањама, како на локалном тако и на националном нивоу“, истакла је Гојковић и додала да је у наредном периоду важан рад на већој укључености жена у политички живот на локалним нивоима.

„Задатак пред нама је и да омогућимо да жене имају једнаке плате за исте послове које обављају и мушкарци у Србији. Са задовољством могу да кажем да наша земља нема такав проблем у јавном сектору, што није случај и са приватним сектором“, истакла је Гојковић.

Говорећи о доношењу новог закона о родној равноправности, Гојковићева је рекла да предлог тог закона мора у Парламент Србије да дође по редовној процедури, да буде модеран и европски, али пре свега спроводив и примењив у читавој држави.

Координаторка Женске парламентарне мреже Татјана Мацура истакла је да је овакав вид сусрета идеална прилика да се покрену нове иницијативе, а за оне постојеће тражити подршка.

„Надам се да ћете у томе успети. Једнако колико од нас зависи да вам у томе помогнемо, зависи и од вас колико ћете нас у то убедити“, рекла је Мацура.

Женска парламентарна мрежа осуђује нападе на народну посланицу Маринику Тепић

Женска парламентарна мрежа и све њене чланице осуђују све учесталије нападе на народну посланицу Маринику Тепић. Вишемесечне претње кулминирале су писањем графита претећег садржаја на зидовима главног града.

Подсећамо јавност да смо се окупиле у оквиру Женске парламентарне мреже постављајући се изнад страначке припадности и изнад спорих и ограничавајућих административних процедура. Удружила нас је потреба да искористимо свој утицај, позицију и глас у најбољу могућу сврху како бисмо непрекидно указивале на све друштвене проблеме које у посебан фокус стављају положај жена које су друштвено ангажоване.

Међу приоритетним циљевима Женске парламентарне мреже, између осталих, су и подстицај женама у Србији за веће учешће у политичком и јавном животу, као и ширење свести о женској солидарности.

Позивамо јавност, колеге и медије да подрже наше напоре да се заштити свака жена која се одважила да учествује у политичком животу Србије и да солидарношћу коју данас показујемо, а коју ћемо показивати и даље, мотивишемо и многе друге жене да се укључе у политички и јавни живот Србије.

Апелујемо на полицију, тужилаштво и правосудне органе да пронађу и санкционишу оне који отворено прете нашој колегиници Мариники Тепић.

Одржана Пета национална конференција Женске парламентарне мреже

У Дому Народне скупштине, 15. децембра 2017. године, Маја Гојковић, председница Народне скупштине Републике Србије, отворила је Пету националну конференцију Женске парламентарне мреже, на којој су учествовале народне посланице Скупштине Србије и посланице Скупштине АП Војводине, одборнице из више од 90 скупштина градова и општина у Србији, представници државних институција и невладиних организација.

На конференцији разматране су теме борба против насиља у породици (борба против насиља над женама), доношења закона о родној равноправности, економског оснаживања и положаја жена на селу, питања здравља жена, као и односа жена и животне средине.

Маја Гојковић, председница Парламента, истакла је да је Србија у протеклом периоду остварила напредак у погледу унапређења законског оквира у области равноправног учешћа жена и мушкараца у политичком животу, да су успостављени институционални механизми родне равноправности и остварена је значајна видљивост проблематике која погађа жене, посебно када је реч о насиљу према женама.

Председница Парламента је то илустровала примерима да је данас у Народној скупштини 91 жена, да је на челу Владе жена, као и на челу Народне банке Србије, Уставног суда Србије, али да се као друштво не смемо задовољити постигнутим, јер применена принципа родне равноправности захтева стални рад.

Гојковићева је, говорећи о изазовима у наредном периоду, рекла да је само 6,6 одсто жена градоначелница и председница општина, да је стопа запослености жена још увек нижа од стопе запослености мушкараца и то за око 14 процената, као и да су жене још увек мање плаћене од мушкараца.

Председница Народне скупштине је нагласила да очекује да ће нова законска решења о родној равноправности, на чијем нацрту ради Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, бити, пре свега, модерна и примењива у пракси, истичући да је за наше друштво од великог значаја да добијемо закон који неће остати „мртво слово“ на папиру, већ решења која ће моћи да заживе у читавој Србији – не само у Београду, већ у свим градовима и општинама.

Председница Парламента је нагласила да је примена Закона о спречавању насиља у породици у првих шест месеци дала важне резултате, имајући у виду да је изречено 7.500 хитних мера, што значи да је насилницима забрањен прилизак жртви. Гојковићева је подсетила и да је Скупштина Србије донела Закон о финансијској подршци породици, којим се омогућује женама, које нису у радном односу, да остваре право на породиљски додатак, пре свега, женама на селу које се баве пољопривредом, женама које су ангажоване на уговор о делу или на уговор о привремено повременим пословима.

Присутнима се обратила и Александра мр Јерков координаторка Женске парламентарне мреже која је на самом почетку истакла са којим се то изазовима жене и даље сусрећу у виду дискриминације и родне равноправности. Навела је да жене у Србији и даље имају проблема да се запосле уколико планирају трудноћу, да напредују на послу, да и даље не наилазе на подршку система уколико одлуче да не трпе насиље у везама у којима се насиље догађа, да и даље имају проблема да добију кредите, препишу имовину на своје име, немају једнак приступ положајима, функцијама и радним местима, и да су жене чак и у образовном систему и уџбеницима и даље дискриминисане, „Уколико не говоримо о проблемима, и уколико не причамо о томе да нам треба Закон о родној равноправности и томе какав он треба да буде, уколико не причамо о равноправности жена на сваком месту, без обзира на то да ли нас то политички кошта, ми не представљамо добро жене које су за нас гласале“, навела је Јерков. Додала је и да прва лојалност парламентарки мора бити према женама, а тек онда према политичким странкама, и да се парламентарке као жене морају издићи изнад свега онога што је обележило рад у Народној скупштини ове године.

У уводном обраћању говорио је и шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио, који је навео да ОЕБС подржава Женску парламентарну мрежу већ пету годину заредом, и да ова мрежа треба да буде власништво земље и њених грађана. ЖПМ је веома моћан механизам који има за циљ да ојача моћ жена у Србији и целог друштва. „У земљи смо у којој Народну скупштину чини једна трећина народних посланица, али ценим да то није довољно. Родна равноправност је процес који се никада не завршава и на којем стално треба радити, у свим аспектима друштва“. Главно достигнуће Мреже јесте, што је родно питање успела да уведе у све законе који се доносе у Народној скупштини и да је ово питање, које се не дели на политичку припадност, већ питање које уједињује све политичке партије и грађане. Амбасадор је истакао и да се ове године највише урадило на положају жена у руралним областима, где је најважније ојачати улогу жене.

Гост конференције био је и Њ.е. Јан Лундин, амбасадор Краљевине Шведске у Србији од којег су присутни имали прилику да чују о феминистичкој спољној политици Краљевине Шведске.

На конференцији су из делокруга свог деловања и достигнућима, гости имали прилике да чују од представника министарстава. О ефекту примене Закона о спречавању насиља у породици говорили су др Биљана Стојковић, из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности; Горјана Мирчић Чалуковић, Министарства правде, др Јасмина Киурски, Републичког јавног тужилаштва, Јасмина Пухача и Стефан Милијановић, Министарства унутрашњих послова.

У наставку рада, организоване су четири панел дискусије: „Од нацрта до предлога закона о родној равноправности”, „Жене и животна средина”, „Економско оснаживање жена, жене на селу” и „Здравље жена”, које су предводиле народне посланице Гордана Чомић, Јасмина Каранац, Нада Лазић и Вера Пауновић и Санда Рашковић Ивић.

 

Закључци Радних група:

 

„Од нацрта до предлога закона о родној равноправности”

  1. Закон о родној равноправности упутити у парламентарну процедуру уз захтев да се Закон донесе по хитном поступку.

            – Рад на Нацрту закона траје већ две године.

            – Са доношењем Закона се касни у процесу ЕУ интеграција овај закон је међу приориоритетима, а рок за његово усвајање је прошао.

            – Одлагање доношења Закона је препрека за реализацију активности планираних у Националној стратегији за побољшање положаја жена (2016. – 2020) и Акционим планом за њено спровођење које усвојила Влада Републике Србије.

            – Учеснице Конференције из локалних заједница посебно су нагласиле да је кашњење у усвајању Закона препрека за рад на остваривању родне равноправности на локалном нивоу, јер постојећи Закон многа важна питања која су предуслов за рад на локалном нивоу није решио.

 

  1. На Конференцији је изражена захвалност Координационом телу за родну равноправност које је радило на припреми Нацрта Закона о родној равноправности посебно наглашавајући, као пример добре праксе који би требало следити, партиципативан процес рада на Нацрту закона у који су биле укључени бројни субјекти (Женска парламентарна мрежа, организације цивилног друштва, Женска платформа за развој Србије, експерти и експерткиње и др.) и отвореност Координационог тела за сарадњу у процесу рада на припреми Нацрта Закона о родној равноправности.

 

  1. Расправа је била фокусирана на препреке које су довеле до застоја у процесу усвајања Закона. Констатовано је:

             – Застој у процесу усвајања Закона о родној равноправности настао је у време председничких избора и формирања нове Владе.

            – Процес рада на Нацрту не треба враћати на почетак.

– Суштинских, концепцијских примедби на Нацрт Закона нема.

            –  Нацрт Закона је у мандату претходне Владе припремљен, на њега су достављена мишљења министарстава и других актера који учествују у овом поступку, а предлози садржани у овим документима интегрисани су у нацрт Закона.

            – Суштинских, концепцијских примедби на Нацрт Закона нема, а изражена је спремност актера (Координационог тела за родну равноправност и Министарства за рад, социјална и борачка питања) који раде на коначном обликовању Нацрта да закона, да у односу на неколико питања поменутих у дебати (нпр. тешкоћа да се реализују квоте од 40% у појединим областима као што је на пример одбрана) што хитније изнађу оптимална законска решења.

 

  1. Женска парламентарна мрежа сматра да је једино отворен и конструктиван дијалог, пре свега између Координационог тела за родну равноправност и Министарства за рад, социјална и борачка питања, целисходан и демократски пут да се до оптималних решења, дође у најкраћем могућем року.

 

  1. Женска парламентарна мрежа и сви учесници/це Конференције изразили су своју спремност, да у складу са својим ангажманом и у његовим оквирима, дају свој пуни дорпинос убрзању процеса рада на Нацрту закона, како би се овај, за грађане и грађанке Србије веома важан Закон у што краћем времену могао упутити Народној скупштини Републике Србије на разматрање и усвајање.

 

 

„Жене и животна средина”

Радна група „Жене и животна средина“ која је организована у сарадњи са неформалном Зеленом посланичком групом, окупила је одборнице заитересоване за питања заштите животне средине, али и улогу жена у овом комплексом и за Србију веома важном питању. Циљ панела је био да се представи концепт екофеминизма, повезаност жена и природе, али и зелена економија као могућност за економско оснаживање жена.

Сесијом је модерирала Валентина Ђурета, представница Секретаријата неформалне Зелене посланичке групе (ЗПГ) уз подршку Јасмине Каранац, народне посланице и координаторке ЖПМ, која је на почетку нагласила све већу присутност теме у јавном животу као и чињеницу да је садашњем сазиву Владе основано засебно Министарство за заштиту животне средине као и да је према речима надлежног министра г. Горана Тривана управо посебна пажња на локалним самоуправама у два најозбиљнија проблема у овој области – управљању отпада и отпадним водама.

Фокус панела био је на улози жена у креирању и спровођењу политика из области заштите животне средине, али кроз одрживо, зелено предузетништво. Стога су на панелу говориле три излагачице: Жаклина Живковић, кординаторка Балканске мреже Европске  Зелене партије и потпредседница Групе за анализу и креирање јавних политика, Санида Кларић из БИО ИДЕА за одрживи развој и Радмила Гујаничић из Женског центра Ужице.

  1. Дискусија током панела, још једном је показала да је ово веома важна тема којој треба осигурати веће присуство у јавности, а првенствено како би се променила тренутна парадигма у којој се питања из обалсти заштите животне средине углавном посматрају као трошак, уместо да се посматрају као могућност за развој нових зелених послова.
  2. Зелени послови су препознати као могућност за економско оснаживање жена и веће укључивање у друштвене и политичке токове. Стога ће, у циљу веће промоције теме, али и улоге жена у развоју зелених послова неформална Зелена посланичка група ће организовати заједнички сусрет две радне групе – Жене и животна средина и Економско оснаживање жена, жене на селу како би се додатно разговарало о теми.
  3. Одборнице у локалним самоуправама могу и морају кроз јавне политике бити већа подршка за иницијативе зеленог женског предузетништва на локалу.
  4. Неопходно је на локалном нивоу обезбедити подстицаје, као и обуке за писање пројеката и развој женског предузетништва и унапређења заштите животне средине, а цивилни сектор свакако у томе може бити подршка имајућу у виду искуства која већ поседује.
  5. Посебно је наглашено да зелене теме имају будућност у транзицији ка зеленој економији, и да је важно пратити и подстицати родну равноправност јер су данас жене подзаступљене у области зелене економије (80% чине мушкарци).

„Економско оснаживање жена, жене на селу”

  1. Све учеснице Радне групе су се сложиле да је потребно да се оформи женска рурална мрежа на нивоу целе Србије са циљем да се залаже за побољшање социо-економских услова за жене на селу.
  2. Потребна је подршка свих нивоа власти  женском предузетништву и женским удружењима на селу.
  3. Потребно је успоставити/организовати сталну неформалну едукацију жена на селу ради унапређења њиховог знања и  оспособљавања  њихових вештина по систему доживотног учења.
  4. У селу се морају побољшати јавне услуге (школе, вртићи, здравствена заштита, брига о старима, јавни транспорт) и инфраструктура. Без тога ће се одлив жена и младих из села наставити.

 

„Здравље жена”

  1. Здравље жене је неопходно посматрати кроз утицај и међусобну интеракцију одредница здравља, међу којима значајно место заузимају социјално-економске одреднице здравља.
  2. Неопходно је заступати и јавно заговарати холистички приступ здрављу жене као водећег, уместо знатно ужег, предоминантог медицинског модела, затим принцип праћења животног тока који обухвата здравствене изазове у различитим фазама животног циклуса, као и право на персонализовану, доступну, квалитетну здравствену заштиту која препознаје вулнерабилност жене и окренута је ка превенцији и раном откривању обољења и стања која чине највеће оптерећење болешћу у женској популацији.
  3. Законска регулатива у области здравства не прави разлику између мушкараца и жена у остваривању њихових права. Међутим, овакав нормативни приступ такозваних неутралних норми у примени оставља простор за дискриминацију, из чега произилази потреба да се родни аспект уважи при ревизији постојећих, као и код доношења нових закона, као и подзаконских аката уз претходну родну анализу и процену утицаја на род.
  4. С обзиром на то да су многи национални програми и стратегије који су дефинисали циљеве и активности у одређеним областима здравствене заштите жена истекли неопходно је урадити евалуацију ових програма и стратегија, утврдити шта је реализовано и разлоге евентуалне нереализације одређених активности, како би се могло приступити изради нових за наредни период.
  5. Неопходано је спроводити континуиран рад на побољшању здравља жена кроз промоцију здравих стилова живота, превенцију болести и равноправни приступ превентивним здравственим услугама пре свега се мисли на класичне превентивне прегледе (раније систематске прегледе), без обзира на место становања, узраст или здравствено осигурање, са посебним освртом на вулнерабилне групе. На пример, обезбедити гинеколошке ординације женама са инвалидитетом, здравствено промотивни материјал на језику националне мањине и сл.
  6. Радити на здравственој писмености, развијању неопходних вештина и подизању свести жена о важности превентивних прегледа путем организованих активности а посебно оних које се односе на васпитање за здравље кроз животне вештине, препознавање фактора ризика за поремећај здравља, вршњачку едукацију, програме за вулнерабилне групе као што је метод индивидуалног разговора, „од врата до врата” или пак мобилне јединице.
  7. Заступати и јавно заговарати партиципаторни приступ, односно укључивање жена, а посебно жена које припадају вулнерабилним групама, у планирање, организацију и праћење рада како здравствене службе тако и локалних здравствених савета, као и у истраживања која се тичу здравља жена.
  8. Заступати и јавно заговарати учешће локалне заједнице, како би се здравствена заштита приближила жени у средини у којој живи и ради, и да би заштита била прилагођена стварним потребама жене и то кроз развијање родно сензитивних локалних акционих планова и јавноздравствених програма за здравље жене, а посебно оних усмерених на вулнерабилне групе уз сарадњу са невладиним сектором и партнерством државног и цивилног сектора у области здравља жене, уз укључивање представника тих група.
  9. Неопходно је да здравствени радници и сарадници како у примарној здравственој заштити, тако и стручњаци у области јавног здравља буду едуковани о пружању здравствене заштите која је родно сензитивна, нарочито за пружање квалитетних услуга у саветовалиштима за младе, труднице, планирање породице и сл.
  10. Заступати и јавно заговарати да се у изради подзаконских аката (нарочито након доношења Закона о евиденцији и медицинској документацији у здравству) успостави систематско евидентирање података здравствене статистике према полу уз редовно праћење, обрађивање и публиковање што би омогућило развој родно сензитивних индикатора здравља и праћење родно осетљиво здравствено стање вулнерабилних група.
  11. Увођење електронског картона би олакшало праћење реализације свих услуга здравствене заштите па и превентивних мера, и тиме би се створили услови за објективније сагледавање остварене здравствене заштите и боље мотивисање пружалаца примарне здравствене заштите за пружање превентивних здравствених услуга.
  12. Увођење М – здравствене технологије подразумева коришћење мобилних телефона и других мобилних уређаја за пружање здравствене заштите и превентивних здравствених услуга са циљем дистрибуције здравствено-промотивних порука, размене информација међу члановима стручног тима, комуникацију са пацијентима (нпр. здравствених портала), континуирано праћење пацијената и обезбеђивање здравствене заштите на даљину (телемедицина).
  13. Улагање у здравство није трошак него инвестиција.

7

DSCN0535

dscn0539.jpg

Сусрет чланица Женске парламентарне мреже са делегацијом Парламента Уједињеног Краљевства

Координаторка Женске парламентарне мреже, народна посланица Александра мр Јерков, упознала је делегацију са активностима и делокругом рада ЖПМ и том приликом истакла да је родно одговорно буџетирање у Србији, постало део Закона о буџету и Закона о буџетском систему, захваљујући ангажовању чланица те мреже. Такође, навела је да је ЖПМ постигла значајне резултате, нарочито изменом Кривичног законика, по ком сексуални деликт над малолетницима у Србији више не застарева.

Јерков је истакла да је формирање ЖПМ добар модел, који би требало да примене и друге земље у циљу оснаживања и укључивања жена у друштвени и политички живот.
У дискусији која је уследила учествовале су чланице Женске парламентарне мреже Татјана Мацура, Санда Рашковић Ивић, Дијана Вукомановић, Наташа Михаиловић Вацић и Марија Јевђић.
Народне посланице упознале су представнике делегације са радом Женске парламентарне мреже и изразиле наду да ће се закон о родној равноправности, ускоро поново наћи у скупштинској процедури. Закон о родној равноправности, између осталог, подразумева већу заступљеност жена у раду парламента, као и у извршној власти. Такође, у оквиру поменутог закона, обавиће се родна анализа сваког закона који се нађе пред народним посланицима.
Истакле су и да је заступљеност од 30 одсто жена у Народној скупштини значајна, али не и довољна да би се доносили закони који се тичу побољшања положаја жена. Зато су се сложиле у оцени да морају да бити јединствене, а њихов рад транспарентан, као и да поред различитих политичких становишта, треба да се залажу за исте циљеве, као што су здравље жена и породице, борба против насиља над женама и децом, економско оснаживање жена и веће учешће жена у политичком и јавном животу.
Чланице Женске парламентарне мреже сложиле су се да је неопходно интензивирати рад, како са државним органима, тако и са невладиним организацијама по питању трговине људима, и закључиле да је велика заинтересованост за ову тему знак да ће се залагати за стварање ефикасног законодавног оквира из ове области.
Шеф делегације, посланик Доњег дома Парламента Уједињеног Краљевства Џон Витингдејл поздравио је рад Женске парламентарне мреже и истакао да је мрежа одличан модел који би требало да примене и остале земље.

Представници делегације Парламента Уједињеног Краљевства навели су да је самит земаља Западног Балкана, који се одржава следеће године у Лондону, право место да се изнесу проблеми са којима се суочавају жене у политичком и друштвеном животу у Србији.

Овај приказ слајдова захтева јаваскрипт.

Стефана Миладиновић на скупу „Удружене: Родна равноправност у локалној заједници“

Координаторка Женске парламентарне мреже у Народној скупштини Републике Србије и народна посланица Стефана Миладиновић учествовала је на скупу „Удружене: Родна равноправност у локалној заједници“ који је одржан 07.јуна у Београду у организацији UN WOMEN у Србији. Овај догађај окупио је више од 100 одборница и одборника из југоисточне и југозападне Србије, чланице националне и покрајинске Женске парламентарне мреже и представнике локалних власти и локалних механизама за родну равноправност. ДЕТАЉНИЈЕ

Oдржан радни састанак Женске парламентарне мрежа и представника пројекта Универзитета у Мелбурну и UN Women Србија

На радном састанку Женске парламентарне мреже, одржаном 15. маја, студенткиња истраживачица Гордана Суботић из Школе друштвених и политичких наука, Универзитета у Мелбурну, представила је истраживање које се бави женама у политици и прати начине на које политичарке управљају својим националним и феминистичким идентитетима у заговарању и подизању родних питања у Србији на политички ниво. ДЕТАЉНИЈЕ

Одржан састанак координаторки ЖПМ – Стефана Миладиновић преузела координисање радом ЖПМ

У четвртак 11. маја 2017. године, одржан је састанак координаторки Женске парламентарне мреже. ДЕТАЉНИЈЕ

Чланице ЖПМ учествовале су на скупу: Europa calling – Born Europeans

Чланице ЖПМ и народне посланице Гордана Чомић, Дубравка Филиповски, Наташа Михаиловић и Татјана Мацура учествовале су на скупу Europa calling – Born Europeans 9. маја у хотелу Краун Плаза у Београду, који је организован у сарадњи  Женске Платформе Србије и Friedrich Ebert Stiftung фондације поводом Дана Европе. ДЕТАЉНИЈЕ

О правима жена у Србији се мора говорити сваког дана

Међународни дан жена, 8. март, прилика је да се подсетимо свих жена које су оставиле дубок траг у нашој историји, али и да пошаљемо поруку да се о правима жена у Србији мора говорити сваког дана, а не само на данашњи дан. ДЕТАЉНИЈЕ