У складу са циљевима ЖПМ и ове године одржана је конференција ЖПМ под називом „Храброст је женског рода“ чијим радом је руководила координаторка ЖПМ и народна посланица Сандра Божић. Конференцији су присуствовале народне посланице и посланици НСРС, те посланице АП Војводине, представници министарстава, као и представници НВО.
Својим учешћем као панелисти подршку су пружили и председник НСРС Ивица Дачић, председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, потпредседнице и министарке у Влади Републике Србије Маја Гојковић и Зорана Михајловић, министарка Гордана Чомић, као и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. Овогодишња конференција била је запажена и по интересовању представника сталних мисија у Србији ОЕБС (Јан Брату) и УНДП (Франсин Пикап) који су се обратили учесницима након видео поруке генералног секретара Интер-парламентарне уније Мартина Чунгонга.
Конференција је реализована кроз два тематска панела: „(Не)култура насиља“ и „Стање родне равноправности у Србији у време пандемије“ где су панелисти имали прилике да упознају учеснике са достигнућима и плановима на пољу равноправности у наредном периоду.
Координаторка ЖПМ Сандра Божић, нагласила је да „Од оснивања 2013. године до данас и ако неформална организација, ЖПМ је постигла значајне резултате и постала признати чинилац у области питања родне равноправности и унапређењу положаја жена у Србији, како на националном, тако и на регионалном нивоу. Борба за једнака права и неприкосновене слободе пример су да је међупартијска сарадња могућа када нам је циљ заједнички, а то је јачање и унапређење људских права и слобода.“
Председник Народне скупштине Ивица Дачић истакао је иницијативу ЖПМ као носиоца побољшања институционалне зашштите права жена, те да ће њен посао бити готов тек искорењавањем сваког облика дискриминације и насиља над женама, уз обећање да ће личним примером подржати сваки вид активности ЖПМ који доприноси том циљу. Након тога председница Владе Републике Србије Ана Брнабић је изразила наду у то да ће читаво друштво следити пример добре праксе на начин на који то чини ЖПМ. Уз то госпођа Брнабић је подсетила учесника да по питању затупљености жена у највишим политичким институцијама, заузима водећу позицију како у Европи, тако и у свету. Тај тренд се, како је истакла, наставља и на локалном нивоу где се на челу локалних самоуправа налазе жене, што је до сада незабележена пракса уз истицање да на те ствари морамо бити поносни. Међутим, као један од задатака како нове Владе, тако и ЖПМ, председница Владе сматра и питање економског оснаживања жена, као и оснаживање жена у спорту. „Изузетно је важан и низ неинституционалних оквира, због овога се радујем што приводимо крају израду Закона о родној равноправности“ – како је навела, а да је Конференција ЖПМ форма за шири дијалог по овом питању. Поред Закона о родној равноправности, као два важна документа издвојила је Стратегију родне равноправности и Стратегију за превенцију и насиља над женама. Након уводне речи, координаторка ЖПМ Сандра Божић дала је реч потпредседници Владе РС Зорани Михајловић која је ученике конференције у својству председника Координационог тела за родну равноправност известила о законима и стратегијама у Србији који су у примени, те о позитивним праксама и идејама на који начин могао да се побољша положај жена у Србији.
Након обраћања министарке Михајловић, учесницима се обратио и генерални секретар Интерпарламентарне уније Мартин Чунгонг с речима подршке раду ЖПМ, чији су напори усмерени ка бољем положају жена што је предуслов за демократско и развијено друштво, уз похвалу досадашње позитивне праксе. У свом уводном обраћању шеф сталне мисије ОЕБС у Србији Јан Брату, као једну „од препрека које спречавају тражење подршке“ види “прихватање насиља као нормалног, опште неповерење да их систем и његови актери неће заштитити када траже подршку и недостатак дугорочне стамбене и финансијске подршке…“ С друге стране Стална представница програма УНДП Франсин Пикап похвалила је напретке Србије као и „Активизам Женске парламентарне мреже“ који је „довео до повећања броја посланица у парламенту са 33% у 2012. години – када су родне квоте уведене први пут – на преко 40% у тренутном сазиву. С тим у вези, Србија је веома добар пример парламентарне праксе – међу првих 5 у Европи и првих 20 у свету по учешћу жена у парламенту. Повећане родне квоте у националним, покрајинским и локалним скупштинама прошле године биле су директан резултат активног ангажовања посланица. Упркос овом јасном напретку, још увек треба много тога учинити на постизању родне равноправности. У контексту избијања COVID-19, УНДП-ова процена социјално-економског утицаја показала је да је пандемија продубила родне неједнакости, излажући жене ризику од насиља у породици, утичући на приступ накнадама и социјалним услугама. Жене су непропорционално погођене јер чине већину у високоосетљивим секторима рада, као и због повећаног оптерећења, отпуштања и неплаћеног рада у кући.“
Потпредседница Владе Маја Гојковић своје излагање је започела тиме што је потврдила радни назив Конференције. Да је „Храброст женског рода“ како је навела, говори и одважност девојака које су одлучно изашле у јавност и тиме се ставиле на страну заштитника свих девојака које су годинама трпеле сваки облик насиља у школи глуме Мике Алексића, уз напомену да као друштво морамо отворено да говоримо о овим темама како бисмо им се са успехом супротставили што зрелијим приступом. У складу са темом, и актуелним догађајем, госпођа Гојковић је осудила коментаре који су усмерени ка релативизацији сексуалног насиља и стигматизацији жртава. „Када се говори о родној равноправности, говоримо и усредсређујемо се на економско оснаживање, говоримо о нашој великој политичкој заступљености, борби против насиља над женама је такође доста важна, а посебно ми је драго да смо покренули једну нову тему – то је питање говора мржње које до сада остајало по страни“. Госпођа Гојковић је напоменула да је говор мржње заступљен и у другим земљама Европе и света као и у Србији, те да нигде није довољно искорењен, те да га у стопу прате различите предрасуде и стереотипи. Уз то као проблем је истакла да је прећуна сагласност дела заједнице отежавајуча околност, те да је за пријављивање насиља потребна велика храброст.
Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић надовезала се на излагање потпредседнице Владе Маје Гојковић, подсетивши „колико је кратак пут од претње насиља (говора мржње) до самог насиља“, а у духу учесталих сексистичких коментара и стереотипа на друштвеним мрежама. Координаторка ЖПМ Наташа Михаиловић Вацић позвала је све грађане Републике Србије на „нулту толеранцију“ по питању насиља над женама, уз подршку жртвама сексуалног насиља и поруку да нису саме, те да сексуално насиље постоје и на местима где се то најмање може очекивати. Док је прву панел дискусију затворила народна посланица Данијела Вујичић на потребу искорењивања говора мржње у медијима која све више узима маха, чему смо сведоци.
На самом крају свог излагања, председавајућа Коференције Сандра Божић закључила је следећим речима: „Далек пут смо прешле, својим радом и залагањем успеле смо да поред тога што смо били прва земља ван ЕУ која је увела Индекс родне равноправности, усвојила и ратификовала различите законе, стратегије и споразуме који подразумевају као циљ економско, политичко оснаживање жена и елиминисање сваког облика дискриминације, били смо и ти који су предано ушли у одлучну борбу за спречавање било ког облика насиља према женама. Паралелно бориле смо се да жене у политици буду видљивије и да своје право да буду биране остваре на највишим државним функцијама, односно на местима на којима се одлучује. Посебно сам поносна на чињеницу да смо иницирале Закон на основу ког данас ми имамо 40% жена на свим изборним листама. Захвалност овом приликом желим да искажем председнику Републике господину Александру Вучићу који је био један од оних који је ову измену Закона подржао и који је упутио и молбу у то време мандатару за састав нове владе госпођи Ани Брнабић да 50% места будућих министара у влади чине жене. То нас је довело међу првих 10 у свету, по броју жена које партиципирају у политици.“
Женска парламентарна мрежа 