У Дому Народне скупштине, 15. децембра 2017. године, Маја Гојковић, председница Народне скупштине Републике Србије, отворила је Пету националну конференцију Женске парламентарне мреже, на којој су учествовале народне посланице Скупштине Србије и посланице Скупштине АП Војводине, одборнице из више од 90 скупштина градова и општина у Србији, представници државних институција и невладиних организација.
На конференцији разматране су теме борба против насиља у породици (борба против насиља над женама), доношења закона о родној равноправности, економског оснаживања и положаја жена на селу, питања здравља жена, као и односа жена и животне средине.
Маја Гојковић, председница Парламента, истакла је да је Србија у протеклом периоду остварила напредак у погледу унапређења законског оквира у области равноправног учешћа жена и мушкараца у политичком животу, да су успостављени институционални механизми родне равноправности и остварена је значајна видљивост проблематике која погађа жене, посебно када је реч о насиљу према женама.
Председница Парламента је то илустровала примерима да је данас у Народној скупштини 91 жена, да је на челу Владе жена, као и на челу Народне банке Србије, Уставног суда Србије, али да се као друштво не смемо задовољити постигнутим, јер применена принципа родне равноправности захтева стални рад.
Гојковићева је, говорећи о изазовима у наредном периоду, рекла да је само 6,6 одсто жена градоначелница и председница општина, да је стопа запослености жена још увек нижа од стопе запослености мушкараца и то за око 14 процената, као и да су жене још увек мање плаћене од мушкараца.
Председница Народне скупштине је нагласила да очекује да ће нова законска решења о родној равноправности, на чијем нацрту ради Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, бити, пре свега, модерна и примењива у пракси, истичући да је за наше друштво од великог значаја да добијемо закон који неће остати „мртво слово“ на папиру, већ решења која ће моћи да заживе у читавој Србији – не само у Београду, већ у свим градовима и општинама.
Председница Парламента је нагласила да је примена Закона о спречавању насиља у породици у првих шест месеци дала важне резултате, имајући у виду да је изречено 7.500 хитних мера, што значи да је насилницима забрањен прилизак жртви. Гојковићева је подсетила и да је Скупштина Србије донела Закон о финансијској подршци породици, којим се омогућује женама, које нису у радном односу, да остваре право на породиљски додатак, пре свега, женама на селу које се баве пољопривредом, женама које су ангажоване на уговор о делу или на уговор о привремено повременим пословима.
Присутнима се обратила и Александра мр Јерков координаторка Женске парламентарне мреже која је на самом почетку истакла са којим се то изазовима жене и даље сусрећу у виду дискриминације и родне равноправности. Навела је да жене у Србији и даље имају проблема да се запосле уколико планирају трудноћу, да напредују на послу, да и даље не наилазе на подршку система уколико одлуче да не трпе насиље у везама у којима се насиље догађа, да и даље имају проблема да добију кредите, препишу имовину на своје име, немају једнак приступ положајима, функцијама и радним местима, и да су жене чак и у образовном систему и уџбеницима и даље дискриминисане, „Уколико не говоримо о проблемима, и уколико не причамо о томе да нам треба Закон о родној равноправности и томе какав он треба да буде, уколико не причамо о равноправности жена на сваком месту, без обзира на то да ли нас то политички кошта, ми не представљамо добро жене које су за нас гласале“, навела је Јерков. Додала је и да прва лојалност парламентарки мора бити према женама, а тек онда према политичким странкама, и да се парламентарке као жене морају издићи изнад свега онога што је обележило рад у Народној скупштини ове године.
У уводном обраћању говорио је и шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио, који је навео да ОЕБС подржава Женску парламентарну мрежу већ пету годину заредом, и да ова мрежа треба да буде власништво земље и њених грађана. ЖПМ је веома моћан механизам који има за циљ да ојача моћ жена у Србији и целог друштва. „У земљи смо у којој Народну скупштину чини једна трећина народних посланица, али ценим да то није довољно. Родна равноправност је процес који се никада не завршава и на којем стално треба радити, у свим аспектима друштва“. Главно достигнуће Мреже јесте, што је родно питање успела да уведе у све законе који се доносе у Народној скупштини и да је ово питање, које се не дели на политичку припадност, већ питање које уједињује све политичке партије и грађане. Амбасадор је истакао и да се ове године највише урадило на положају жена у руралним областима, где је најважније ојачати улогу жене.
Гост конференције био је и Њ.е. Јан Лундин, амбасадор Краљевине Шведске у Србији од којег су присутни имали прилику да чују о феминистичкој спољној политици Краљевине Шведске.
На конференцији су из делокруга свог деловања и достигнућима, гости имали прилике да чују од представника министарстава. О ефекту примене Закона о спречавању насиља у породици говорили су др Биљана Стојковић, из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности; Горјана Мирчић Чалуковић, Министарства правде, др Јасмина Киурски, Републичког јавног тужилаштва, Јасмина Пухача и Стефан Милијановић, Министарства унутрашњих послова.
У наставку рада, организоване су четири панел дискусије: „Од нацрта до предлога закона о родној равноправности”, „Жене и животна средина”, „Економско оснаживање жена, жене на селу” и „Здравље жена”, које су предводиле народне посланице Гордана Чомић, Јасмина Каранац, Нада Лазић и Вера Пауновић и Санда Рашковић Ивић.
Закључци Радних група:
„Од нацрта до предлога закона о родној равноправности”
- Закон о родној равноправности упутити у парламентарну процедуру уз захтев да се Закон донесе по хитном поступку.
– Рад на Нацрту закона траје већ две године.
– Са доношењем Закона се касни у процесу ЕУ интеграција овај закон је међу приориоритетима, а рок за његово усвајање је прошао.
– Одлагање доношења Закона је препрека за реализацију активности планираних у Националној стратегији за побољшање положаја жена (2016. – 2020) и Акционим планом за њено спровођење које усвојила Влада Републике Србије.
– Учеснице Конференције из локалних заједница посебно су нагласиле да је кашњење у усвајању Закона препрека за рад на остваривању родне равноправности на локалном нивоу, јер постојећи Закон многа важна питања која су предуслов за рад на локалном нивоу није решио.
- На Конференцији је изражена захвалност Координационом телу за родну равноправност које је радило на припреми Нацрта Закона о родној равноправности посебно наглашавајући, као пример добре праксе који би требало следити, партиципативан процес рада на Нацрту закона у који су биле укључени бројни субјекти (Женска парламентарна мрежа, организације цивилног друштва, Женска платформа за развој Србије, експерти и експерткиње и др.) и отвореност Координационог тела за сарадњу у процесу рада на припреми Нацрта Закона о родној равноправности.
- Расправа је била фокусирана на препреке које су довеле до застоја у процесу усвајања Закона. Констатовано је:
– Застој у процесу усвајања Закона о родној равноправности настао је у време председничких избора и формирања нове Владе.
– Процес рада на Нацрту не треба враћати на почетак.
– Суштинских, концепцијских примедби на Нацрт Закона нема.
– Нацрт Закона је у мандату претходне Владе припремљен, на њега су достављена мишљења министарстава и других актера који учествују у овом поступку, а предлози садржани у овим документима интегрисани су у нацрт Закона.
– Суштинских, концепцијских примедби на Нацрт Закона нема, а изражена је спремност актера (Координационог тела за родну равноправност и Министарства за рад, социјална и борачка питања) који раде на коначном обликовању Нацрта да закона, да у односу на неколико питања поменутих у дебати (нпр. тешкоћа да се реализују квоте од 40% у појединим областима као што је на пример одбрана) што хитније изнађу оптимална законска решења.
- Женска парламентарна мрежа сматра да је једино отворен и конструктиван дијалог, пре свега између Координационог тела за родну равноправност и Министарства за рад, социјална и борачка питања, целисходан и демократски пут да се до оптималних решења, дође у најкраћем могућем року.
- Женска парламентарна мрежа и сви учесници/це Конференције изразили су своју спремност, да у складу са својим ангажманом и у његовим оквирима, дају свој пуни дорпинос убрзању процеса рада на Нацрту закона, како би се овај, за грађане и грађанке Србије веома важан Закон у што краћем времену могао упутити Народној скупштини Републике Србије на разматрање и усвајање.
„Жене и животна средина”
Радна група „Жене и животна средина“ која је организована у сарадњи са неформалном Зеленом посланичком групом, окупила је одборнице заитересоване за питања заштите животне средине, али и улогу жена у овом комплексом и за Србију веома важном питању. Циљ панела је био да се представи концепт екофеминизма, повезаност жена и природе, али и зелена економија као могућност за економско оснаживање жена.
Сесијом је модерирала Валентина Ђурета, представница Секретаријата неформалне Зелене посланичке групе (ЗПГ) уз подршку Јасмине Каранац, народне посланице и координаторке ЖПМ, која је на почетку нагласила све већу присутност теме у јавном животу као и чињеницу да је садашњем сазиву Владе основано засебно Министарство за заштиту животне средине као и да је према речима надлежног министра г. Горана Тривана управо посебна пажња на локалним самоуправама у два најозбиљнија проблема у овој области – управљању отпада и отпадним водама.
Фокус панела био је на улози жена у креирању и спровођењу политика из области заштите животне средине, али кроз одрживо, зелено предузетништво. Стога су на панелу говориле три излагачице: Жаклина Живковић, кординаторка Балканске мреже Европске Зелене партије и потпредседница Групе за анализу и креирање јавних политика, Санида Кларић из БИО ИДЕА за одрживи развој и Радмила Гујаничић из Женског центра Ужице.
- Дискусија током панела, још једном је показала да је ово веома важна тема којој треба осигурати веће присуство у јавности, а првенствено како би се променила тренутна парадигма у којој се питања из обалсти заштите животне средине углавном посматрају као трошак, уместо да се посматрају као могућност за развој нових зелених послова.
- Зелени послови су препознати као могућност за економско оснаживање жена и веће укључивање у друштвене и политичке токове. Стога ће, у циљу веће промоције теме, али и улоге жена у развоју зелених послова неформална Зелена посланичка група ће организовати заједнички сусрет две радне групе – Жене и животна средина и Економско оснаживање жена, жене на селу како би се додатно разговарало о теми.
- Одборнице у локалним самоуправама могу и морају кроз јавне политике бити већа подршка за иницијативе зеленог женског предузетништва на локалу.
- Неопходно је на локалном нивоу обезбедити подстицаје, као и обуке за писање пројеката и развој женског предузетништва и унапређења заштите животне средине, а цивилни сектор свакако у томе може бити подршка имајућу у виду искуства која већ поседује.
- Посебно је наглашено да зелене теме имају будућност у транзицији ка зеленој економији, и да је важно пратити и подстицати родну равноправност јер су данас жене подзаступљене у области зелене економије (80% чине мушкарци).
„Економско оснаживање жена, жене на селу”
- Све учеснице Радне групе су се сложиле да је потребно да се оформи женска рурална мрежа на нивоу целе Србије са циљем да се залаже за побољшање социо-економских услова за жене на селу.
- Потребна је подршка свих нивоа власти женском предузетништву и женским удружењима на селу.
- Потребно је успоставити/организовати сталну неформалну едукацију жена на селу ради унапређења њиховог знања и оспособљавања њихових вештина по систему доживотног учења.
- У селу се морају побољшати јавне услуге (школе, вртићи, здравствена заштита, брига о старима, јавни транспорт) и инфраструктура. Без тога ће се одлив жена и младих из села наставити.
„Здравље жена”
- Здравље жене је неопходно посматрати кроз утицај и међусобну интеракцију одредница здравља, међу којима значајно место заузимају социјално-економске одреднице здравља.
- Неопходно је заступати и јавно заговарати холистички приступ здрављу жене као водећег, уместо знатно ужег, предоминантог медицинског модела, затим принцип праћења животног тока који обухвата здравствене изазове у различитим фазама животног циклуса, као и право на персонализовану, доступну, квалитетну здравствену заштиту која препознаје вулнерабилност жене и окренута је ка превенцији и раном откривању обољења и стања која чине највеће оптерећење болешћу у женској популацији.
- Законска регулатива у области здравства не прави разлику између мушкараца и жена у остваривању њихових права. Међутим, овакав нормативни приступ такозваних неутралних норми у примени оставља простор за дискриминацију, из чега произилази потреба да се родни аспект уважи при ревизији постојећих, као и код доношења нових закона, као и подзаконских аката уз претходну родну анализу и процену утицаја на род.
- С обзиром на то да су многи национални програми и стратегије који су дефинисали циљеве и активности у одређеним областима здравствене заштите жена истекли неопходно је урадити евалуацију ових програма и стратегија, утврдити шта је реализовано и разлоге евентуалне нереализације одређених активности, како би се могло приступити изради нових за наредни период.
- Неопходано је спроводити континуиран рад на побољшању здравља жена кроз промоцију здравих стилова живота, превенцију болести и равноправни приступ превентивним здравственим услугама пре свега се мисли на класичне превентивне прегледе (раније систематске прегледе), без обзира на место становања, узраст или здравствено осигурање, са посебним освртом на вулнерабилне групе. На пример, обезбедити гинеколошке ординације женама са инвалидитетом, здравствено промотивни материјал на језику националне мањине и сл.
- Радити на здравственој писмености, развијању неопходних вештина и подизању свести жена о важности превентивних прегледа путем организованих активности а посебно оних које се односе на васпитање за здравље кроз животне вештине, препознавање фактора ризика за поремећај здравља, вршњачку едукацију, програме за вулнерабилне групе као што је метод индивидуалног разговора, „од врата до врата” или пак мобилне јединице.
- Заступати и јавно заговарати партиципаторни приступ, односно укључивање жена, а посебно жена које припадају вулнерабилним групама, у планирање, организацију и праћење рада како здравствене службе тако и локалних здравствених савета, као и у истраживања која се тичу здравља жена.
- Заступати и јавно заговарати учешће локалне заједнице, како би се здравствена заштита приближила жени у средини у којој живи и ради, и да би заштита била прилагођена стварним потребама жене и то кроз развијање родно сензитивних локалних акционих планова и јавноздравствених програма за здравље жене, а посебно оних усмерених на вулнерабилне групе уз сарадњу са невладиним сектором и партнерством државног и цивилног сектора у области здравља жене, уз укључивање представника тих група.
- Неопходно је да здравствени радници и сарадници како у примарној здравственој заштити, тако и стручњаци у области јавног здравља буду едуковани о пружању здравствене заштите која је родно сензитивна, нарочито за пружање квалитетних услуга у саветовалиштима за младе, труднице, планирање породице и сл.
- Заступати и јавно заговарати да се у изради подзаконских аката (нарочито након доношења Закона о евиденцији и медицинској документацији у здравству) успостави систематско евидентирање података здравствене статистике према полу уз редовно праћење, обрађивање и публиковање што би омогућило развој родно сензитивних индикатора здравља и праћење родно осетљиво здравствено стање вулнерабилних група.
- Увођење електронског картона би олакшало праћење реализације свих услуга здравствене заштите па и превентивних мера, и тиме би се створили услови за објективније сагледавање остварене здравствене заштите и боље мотивисање пружалаца примарне здравствене заштите за пружање превентивних здравствених услуга.
- Увођење М – здравствене технологије подразумева коришћење мобилних телефона и других мобилних уређаја за пружање здравствене заштите и превентивних здравствених услуга са циљем дистрибуције здравствено-промотивних порука, размене информација међу члановима стручног тима, комуникацију са пацијентима (нпр. здравствених портала), континуирано праћење пацијената и обезбеђивање здравствене заштите на даљину (телемедицина).
- Улагање у здравство није трошак него инвестиција.


