ЖПМ у посети Расинском управном округу

Овога пута чланице ЖПМ посетиле су Расински управни округ. У сали Скупштине града окупили су се представници свих локалних самоуправа овог округа, као и представници НВО. Теме семинара пратиле су дискусије о положају жена у ЛСУ, локалним механизмима као и примени Закона о родној равноправности на локалном нивоу, с посебним акцентом на родно одговорно буџетирање.

Семинар су у свом уводном обраћању отворили: председавајућа координаторка ЖПМ Сандра Божић, градоначелница града Јасмина Палуровић, Њ. Е. Јан Брату у име Мисије ОЕБС у Србији, као и Ненад Гршић испред УНДП. Уз речи захвалности домаћину окупљања, говорници су изразили уверење да ће овакви догађаји допринети побољшњу разумевања проблема жена на локалном нивоу, те да ће идентични пројекти бити реализовани и у наредном периоду.

Први панел отвориле су проф. Маријана др Пајванчић, народна посланица Драгана Баришић и секретарка града Крушевца Маја Цуцкић. Говорећи о родној равноправности уопште професорка Пајванчић је истакла да је неопходно да сваки појединац допринесе унапређењу законских решења како она не би остала само „леп папир“. С друге стране истакла је да интегрисање родне перспективе у све сегменте живота иде спорије, те да је неопходно активније укључивање свих актера и у спровођењу законских решења. С овим закључком сложила се и чланица ЖПМ Драгана Баришић која је истакла да Расински округ, а посебно град Крушевац могу да се похвале успешном праксом у домену родно одговорног буџетирања. Надовезивајући се на обраћање претходних панелисткиња секретарка града Крушевца Маја Цуцкић отворила је тему о капацитетима локалних самоуправа за спровођење родно одговорне политике, истакавши потребу да се што пре уоче сви евентуални недостаци који би помогли унапређењу подзаконских и других аката; али и чињеницу да је сарадња свих актера кључ успеха.

Говорећи о локалним механизмима за родну равноправности и родно одговорно буџетирање Даница Тодоров отворила је други панел. Излагање је било окренуто ка појашњавању института родно одговорног буџетирања са истицањем свих предности које оно носи са собом (посебно анализе РОБ) уз обавезу да та решења буду имплементирана на свим нивоима. Чињенице које је изнела координаторка ЖПМ Снежана Пауновић говоре у прилог томе да 54% популације у Србији чине женe, самим тим закључила је да „ако женама припада пола Србије, треба да им припада и пола свега онога што се зове живот, ако им припада пола одговорности треба да им припада и пола бенефита“, али и да ће се на пољу родне равноправности тек отворити тема која се односи на утицај пандемије корона вируса на положај жена, које су понеле највећи терет. На самом крају другог панела обратила се начелница одељења за послове органа града Крушевца Јасна Себић говорећи о проблемима са којима се сусрећу службеници задужени за РОБ.

Последњи панел намењен теми положаја жена у локалној заједници отворила је представница удружења Романи цикна – Славица Ракић, говорећи о проблемима са којим се суочавају ромкиње у локалној заједници, али и подстицајима којима држава може да допринесе побољшању њиховог положаја. С друге стране чланица ЖПМ Ана Пешић је своје излагање базирала на искуствима рада у општини Ћићевац, истичући примере позитивне праксе којима би требало да пођу и друге локалне самоуправе. Док је Катарина Милосављевић испред Савета за родну равноправност града Крушевца сумирала све активности града Крушевца помоћу којих је положај жена на локалу побољшан у значајној мери.

Након конференције за медије председавајућа координаторка ЖПМ Сандра Божић посетила је продајни штанд Удружења жена „Јасике“ као и просторије удружења. Испред ЖПМ на семинару су учествовале: Белоица Ана, Божић Сандра, Вујадиновић Невена, Вујичић Данијела, Дачић Милица, Ђурић Невена, Ивановић Наташа, Јаковљевић Биљана, Јевтовић Вукојичић Миланка, Јовановић Наташа, Јоковић Сандра, Миљанић Ана, Николић Милица, Обрадовић Јелена, Обрадовић Милица, Пауновић Снежана, Петровић Оља, Петровић Снежана, Пешић Ана, Раденковић Мирела, Сакић Милијана, Стамболић Весна и Тодоровић Марија.

Састанак пројектног одбора „Јачање парламентарне демократије и инклузивног политичког развоја, трећа фаза“.

У понедељак 13. децембра, народна посланица Данјела Вујичић узела је учешће испред Женске парламентарне мреже на састанку пројектног одбора у оквиру пројекта: „Јачање парламентарне демократије и инклузивног политичког развоја, трећа фаза“. На састанку је разматрана ревизија пројектног документа којом се активности с опште подршке преусмеравају на подршку заузимања тематског приступа. С тим у вези наредне активности УНДП и Швајцарске канцеларије за сарадњу биће усмерене ка већој партиципацији грађана и цивилног сектора у представничким телима на свим нивоима, а све у циљу изградње одрживих односа између локалних скупштина, организација цивилног друштва и грађана, те обезбеђивањем широке подршке. Пакет подршке ће укључивати: стручну подршку у осмишљавању, усвајању и спровођењу стратешких докумената у борби против корупције и надзора над радом извршних власти и локалних ЈП; ширење механизама грађанских столица; унапређивање улоге локалних заштитника грађана и пружање подршке у успостављању нових омбудсманских институција; подршку за даље умрежавање чланица локалних скупштина и савета за родну равноправност; организовање различитих обука за чланове локалних скупштина, организација цивилног друштва и грађана о спровођењу и учвршћивању локалних демократских механизама; као и радионице о праћењу локалних финансија и примену антикорупционе регулативе и локалних механизама.

АКО изградимо и очувамо простор за инклузивни политички дијалог о конкретним темама у Народној скупштини и локалним скупштинама, вршећи утицај на ставове и понашање посланика/одборника и подстакнемо веће политичко учешће грађана, нарочито жена и организација цивилног друштва; и ако успоставимо системе који омогућавају јавни приступ транспарентним информацијама о активностима централне владе и локалних самоуправа и скупштина,

ТАДА ће инклузивност и транспарентност Народне скупштине и локалних скупштина и њихово реаговање на потребе грађана бити оснажено, а финансијски надзор побољшан,

ЗБОГ раста партиципације грађана и жена, унапређеног праћења расхода, политичког дијалога усмереног на проблеме, што ће довести до квалитетнијих процеса одлучивања о глобално релевантним темама.

У склопу свог излагања народна посланица Данијела Вујичић захвалила се неизмерној подршци које колеге из Швајцарске канцеларије за развој и УНДП пружају активностима ЖПМ у склопу промовисања и унапређења родне равноправности. Сумирањем активности и резултата ЖПМ у претходном периоду, госпођа Вујичић је нагласила важност локалног деловања ЖПМ које се реализује кроз посете окрузима широм Србије, а у циљу оснаживања локалних одборничких мрежа и механизама за родну равноравност. Резултат таквих активности јесте ураво и чињеница да све више жена долази на важне позиције како на републичком тако и на локалном нивоу. Из тог разлога, закључила је чланица ЖПМ, морамо остати посвећени остваривању потпуне равноправности полова у свим сегментима друштва, чему је ЖПМ утрла пут. 

„Србија је веома добар пример парламентарне праксе – међу првих 5 у Европи и првих 10 у свету по учешћу жена у парламенту.

Свим присутним учесницима на статанку су се обратили: заменик генералног секретара НСРС Бранко Маринковић, Рикард Коли директор Швајцарске канцеларије за сарадњу, Дражен Маравић и Ненад Гршић испред УНДП, председник Одбора за финансије, републички буџет и контролу трошења јавних средстава Александра др Томић, Иванка Михајловић испред БФПЕ као и Немања Ненадић програмски директор Транспарентност Србија.

ЖЕНСКА ПАРЛАМЕНТАРНА МРЕЖА У ПОСЕТИ ЗЛАТИБОРСКОМ ОКРУГУ

ЖПМ је у сарадњи са партнерима из УНДП, ОЕБС, БФПЕ и Швајцарке канцеларије за развој и сарадњу одржала прву у низу посета окрузима Србије. У оквиру прве посете, координаторке ЖПМ и њене чланице боравиле су у Прибоју где је одржана трибина на којој су учествовали представници локалних самоуправа из Златиборског округа, али и невладине организације чији је рад усмерен ка оснаживању положаја жена.

            На самом почетку трибине присутнима су се обратиле координаторке ЖПМ Снежана Пауновић и Наташа Михаиловић Вацић, као и народна посланица Миланка Јевтовић Вукојичић која је модерирала првом дискусијом о примени Закона о родној равноправности. Добродошлицу присутнима пожелели су и председник СО Прибој Борис Мрдовић, Агнес Боденс у име Мисије ОЕБС У Србији, као и Ивица Стевановић испред Програма УН за развој у Србији (УНДП). Након уводног дела, модератор првог панела Минанка Јевтовић Вукојичић отворила је дискусију о Закону о родној равноправности. О примени самог закона као и решењима које он нуди говорили су Наташа Окиљ и Едина Реџовић испред општине Прибој. У самом излагању истакнута је важност локалних стратешких и акционих планова као кључних аката за спровођење добрих решења које нуди Закон о родној равноправности. Такође, Едина Реџовић је истакла важност чињенице да се на месту саветника председника општине Прибој налази жена, али да то није врхунац борбе да се женски глас чује, те да у наредном периоду треба радити на подстицању већег укључивања жена у доношење важних одлука на локалу.

            Након дискусије, отворен је други панел којим је модерилала народна посланица Самира Ћосовић, а који се односио на локалне механизме за родну равноправност и родно одговорно буџетирање. На самом почетку госпођа Ћосовић је упознала присутне о међународним актима које је потписала Србија, а које се тичу родне равноправности; међутим истакла је да су локални механизми ти који су задужени за пуно укључивање жена у креирање и спровођење политика на локалном нивоу. Том приликом Наташа Окиљ је с присутнима поделила искуства са локала и изазовима с којима се највећи број људи сусреће приликом остваривања основних људских права, истичући да родно одговорно буџетирање није окренуто само ка заштити жена, већ свим осетљивим групама које су на неки начин искључене из друштва. Надовезујући се на ово излагање, Салвиша Јанушевић, руководилац одељења за буџет општине Прибој, истакао је родно одговорне циљеве и индикаторе као кључне елементе ка родно одговорном буџетирању које је посвећено родно сензибилним групама (националне мењине, деца … ). Кроз конструктивну дискусију, учесници су закључили да су изнета искуства људи са локала основа која ће послужити за прикупљање информација које ће бити кључне за решавање основних проблема с којима се суочавају локалне самоуправе при креирању родно одговорног буџета.

            Трећи део отворила је народна посланица Дијана Радовић, истичући важност теме која је покренута кроз панел – Жене у локалној заједници и примена родне равноправности у пракси. Испред локалног удружења жена из Прибоја „Сачувајмо село“, Малина Станојевић је говорила о свим проблемима с којима се сусрећу жене на селу, те на који начин би локална самоуправа могла да помогне женама да се укључе у привредне токове кроз најразличитије занате. Током излагања, Малина се осврнула на досадашњи рад удружења те резултате које је постигло, истичући важност економског оснаживања жена.  С друге стране, Сања Мановић заменица председника одборничког клуба СО Прибој (испред Одбора за равноправност полова), изнела је све резултате које је општина Прибој постигла на пољу подстицања родне равноправности истичући важност пројеката као што је био „Здрава жена – срећна породица“ који је општина Прибој реализовала 2013. године. Сама тема наишла је на велико интересовање присутних што је подстакло дискусију у којој су саговорници дали конструктивне предлоге како би се у наредном периоду више пажње посветило проблемима с којима се најпре сусрећу жене у руралним подручјима.

Комплетан снимак трибине можете погледади на интернет презентацији Народне скупштине Републике Србије.

Након одржане трибине чланице Женске парламентарне мреже обишле су просторије удружења жена „Сачувајмо село“ Прибој, где су имале прилику да се упознају с активностима удружења, начином функционисања и изазовима с којима се удружење сусреће у свом раду. Представница удружења Малина Станојевић, поносни носилац титуле „Жена змај“ захвалила се на посети народних посланица удружењу жена, уз позив да у наредном периоду испрате њихове активности и својим радом допринесу на побољшању услова у којима жене на селу стварају како на територији Златиборског округа, тако и широм Србије.

Захваљујемо се свим учесницима трибине, представницима општине Прибој који су помогли реализацији читавог догађаја, као и нашим партнерима из УНДП, ОЕБС и БФПЕ на доброј сарадњи, те чланицама ЖПМ које су својим присуством увеличале овај догађај: Миланка Јевтовић Вукојичић, Дијана Радовић, Наташа Михаиловић Вацић, Снежана Пауновић, Јелена Обрадовић, Мисала Праменковић, Самира Ћосовић, Снежана Петровић, Милијана Сакић, Мирела Раденковић, Сандра Јоковић, Ана Белоица, Милица Дачић, Милица Николић и Дуња Симоновић Братић.

Сусрет Женске парламентарне мреже и министарке спољних послова Краљевине Шведске

Представнице Женске парламентарне мреже (ЖПМ) састале су се у Дому Народне скупштине са министарком спољних послова Краљевине Шведске и председавајућом ОЕБС Ан Линде и том приликом разговарале о корацима који су начињени ка унапређењу положаја жена у Србији.

Координаторке ЖПМ с председавајућом ОЕБС-а Ан Линде и председником Народне скупштине

Састанку је присуствовао и председник Народне скупштине Ивица Дачић, те је координаторка ЖПМ Сандра Божић искористила прилику да изрази захвалност на подршци коју председник скупштине пружа раду Женске парламентарне мреже.

Она је истакла да су основни циљеви мреже здравље жена и породице, борба против насиља према женама и деци, економско оснаживање жена, образовање жена и промоција женског знања и учешће жена у јавном и политичком животу. Божић је нагласила да је ЖПМ од самог оснивања имала подршку ОЕБС-а и УНДП на свом путу, као и партнере из цивилног сектора.

„Женска парламентарна мрежа је постала кредибилан чинилац и стожер основне иницијативе пре свега у Народној скупштини Републике Србије, која и те како утиче на побољшање положаја жена у Србији. Постигнути су значајни резултати међу којима су измена Кривичног закона по којем сексуални деликт према малолетницима у Србији више не застарева, уведено је више садржаја у уџбенике за основне и средње школе који говоре о сексуалном злостављању, односно како га препознати и пружити отпор, изгласан је амандман којим је у Буџету за 2016. годину омогућено више буџетски средстава за подстицај женама пољопривредницама, усвојен је Закона о спречавању насиља према женама и у породици, уведено је родно одговорно буџетирање“, нагласила је Сандра Божић.

Она се осврнула и на чињеницу да 40 процената народних посланика чине жене, као и да Влада Републике Србије има 50 процената жена на министарским функцијама.

„Оно што препознајемо као изазов на којем треба да радимо је положај жена на локалном нивоу, у смислу извршне власти. Србија је на узлазном путу са председником Републике Александром Вучићем и ЖПМ, као и представнице власти имају његову снажну подршку, тако да је сада тренутак када можемо много да урадимо на економском оснаживању жена и њиховом политичком укључивању“, закључила је Сандра Божић.

Министарка Ан Линде је нагласила да Краљевина Шведска има феминистичку владу и такву спољну политику, што значи да јој је веома стало да се родна питања укључе у све релевантне области. То је и основни циљ ОЕБС који ради у три димензије војној, економској и еколошко-људској. У свакој од њих Шведска има различите начине да стави женска питања и родна питања на агенду, казала је министарка.

„Из перспективе Владе Шведске истакла бих три приоритета, то су жене, мир и безбедност, које се ослањају на Резолуцију УН. Један од разлога за то је што постоје истраживања која показује да уколико су жене укључене у мировне преговоре, ти споразуми и договори су одрживији“, рекла је министарка.

Чланице ЖПМ Снежана Пауновић и Наташа Михаиловић Вацић истакле су да образовање жена кључ и да је питање родне равноправности дуг процес који се никада не зауставља. Оне су се осврнуле на чињеницу да су народне посланице, оснивањем ЖПМ , показале како је лако превазићи све разлике, било да су оне политичке, националне или верске и да је мрежа управо због тога постигла велике резултате.

Одржана конференција Женске парламентарне мреже

У складу са циљевима ЖПМ и ове године одржана је конференција ЖПМ под називом „Храброст је женског рода“ чијим радом је руководила координаторка ЖПМ и народна посланица Сандра Божић. Конференцији су присуствовале народне посланице и посланици НСРС, те посланице АП Војводине, представници министарстава, као и представници НВО.

Својим учешћем као панелисти подршку су пружили и председник НСРС Ивица Дачић, председница Владе Републике Србије Ана Брнабић, потпредседнице и министарке у Влади Републике Србије Маја Гојковић и Зорана Михајловић, министарка Гордана Чомић, као и повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић. Овогодишња конференција била је запажена и по интересовању представника сталних мисија у Србији ОЕБС (Јан Брату) и УНДП (Франсин Пикап) који су се обратили учесницима након видео поруке генералног секретара Интер-парламентарне уније Мартина Чунгонга.

Конференција је реализована кроз два тематска панела: „(Не)култура насиља“ и „Стање родне равноправности у Србији у време пандемије“ где су панелисти имали прилике да упознају учеснике са достигнућима и плановима на пољу равноправности у наредном периоду.

Координаторка ЖПМ Сандра Божић, нагласила је да „Од оснивања 2013. године до данас и ако неформална организација, ЖПМ је постигла значајне резултате и постала признати чинилац у области питања родне равноправности и унапређењу положаја жена у Србији, како на националном, тако и на регионалном нивоу. Борба за једнака права и неприкосновене слободе пример су да је међупартијска сарадња могућа када нам је  циљ заједнички, а то је  јачање и унапређење људских права и слобода.“

Председник Народне скупштине Ивица Дачић истакао је иницијативу ЖПМ као носиоца побољшања институционалне зашштите права жена, те да ће њен посао бити готов тек искорењавањем сваког облика дискриминације и насиља над женама, уз обећање да ће личним примером подржати сваки вид активности ЖПМ који доприноси том циљу. Након тога председница Владе Републике Србије Ана Брнабић је изразила наду у то да ће читаво друштво следити пример добре праксе на начин на који то чини ЖПМ. Уз то госпођа Брнабић је подсетила учесника да по питању затупљености жена у највишим политичким институцијама, заузима водећу позицију како у Европи, тако и у свету. Тај тренд се, како је истакла, наставља и на локалном нивоу где се на челу локалних самоуправа налазе жене, што је до сада незабележена пракса уз истицање да на те ствари морамо бити поносни.  Међутим, као један од задатака како нове Владе, тако и ЖПМ, председница Владе сматра и питање економског оснаживања жена, као и оснаживање жена у спорту. „Изузетно је важан и низ неинституционалних оквира, због овога се радујем што приводимо крају израду Закона о родној равноправности“ – како је навела, а да је Конференција ЖПМ форма за шири дијалог по овом питању. Поред Закона о родној равноправности, као два важна документа издвојила је Стратегију родне равноправности и Стратегију за превенцију и насиља над женама. Након уводне речи, координаторка ЖПМ Сандра Божић дала је реч потпредседници Владе РС Зорани Михајловић која је ученике конференције у својству председника Координационог тела за родну равноправност известила о законима и стратегијама у Србији који су у примени, те о позитивним праксама и идејама на који начин могао да се побољша положај жена у Србији.

Након обраћања министарке Михајловић, учесницима се обратио и генерални секретар Интерпарламентарне уније Мартин Чунгонг с речима подршке раду ЖПМ, чији су напори усмерени ка бољем положају жена што је предуслов за демократско и развијено друштво, уз похвалу досадашње позитивне праксе. У свом уводном обраћању шеф сталне мисије ОЕБС у Србији Јан Брату, као једну „од препрека које спречавају тражење подршке“ види “прихватање насиља као нормалног, опште неповерење да их систем и његови актери неће заштитити када траже подршку и недостатак дугорочне стамбене и финансијске подршке…“  С друге стране Стална представница програма УНДП Франсин Пикап похвалила је напретке Србије као и „Активизам Женске парламентарне мреже“ који је „довео до повећања броја посланица у парламенту са 33% у 2012. години – када су родне квоте уведене први пут – на преко 40% у тренутном сазиву. С тим у вези, Србија је веома добар пример парламентарне праксе – међу првих 5 у Европи и првих 20 у свету по учешћу жена у парламенту. Повећане родне квоте у националним, покрајинским и локалним скупштинама прошле године биле су директан резултат активног ангажовања посланица. Упркос овом јасном напретку, још увек треба много тога учинити на постизању родне равноправности. У контексту избијања COVID-19, УНДП-ова процена социјално-економског утицаја показала је да је пандемија продубила родне неједнакости, излажући жене ризику од насиља у породици, утичући на приступ накнадама и социјалним услугама. Жене су непропорционално погођене јер чине већину у високоосетљивим секторима рада, као и због повећаног оптерећења, отпуштања и неплаћеног рада у кући.“

Потпредседница Владе Маја Гојковић своје излагање је започела тиме што је потврдила радни назив Конференције. Да је „Храброст женског рода“ како је навела, говори и одважност девојака које су одлучно изашле у јавност и тиме се ставиле на страну заштитника свих девојака које су годинама трпеле сваки облик насиља у школи глуме Мике Алексића, уз напомену да као друштво морамо отворено да говоримо о овим темама како бисмо им се са успехом супротставили што зрелијим приступом. У складу са темом, и актуелним догађајем, госпођа Гојковић је осудила коментаре који су усмерени ка релативизацији сексуалног насиља и стигматизацији жртава. „Када се говори о родној равноправности, говоримо и усредсређујемо се на економско оснаживање, говоримо о нашој великој политичкој заступљености, борби против насиља над женама је такође доста важна, а посебно ми је драго да смо покренули једну нову тему – то је питање говора мржње које до сада остајало по страни“. Госпођа Гојковић је напоменула да је говор мржње заступљен и у другим земљама Европе и света као и у Србији, те да нигде није довољно искорењен, те да га у стопу прате различите предрасуде и стереотипи. Уз то као проблем је истакла да је прећуна сагласност дела заједнице отежавајуча околност, те да је за пријављивање насиља потребна велика храброст.

Повереница за заштиту равноправности Бранкица Јанковић надовезала се на излагање потпредседнице Владе Маје Гојковић, подсетивши „колико је кратак пут од претње насиља (говора мржње) до самог насиља“, а у духу учесталих сексистичких коментара и стереотипа на друштвеним мрежама. Координаторка ЖПМ Наташа Михаиловић Вацић позвала је све грађане Републике Србије на „нулту толеранцију“ по питању насиља над женама, уз подршку жртвама сексуалног насиља и поруку да нису саме, те да сексуално насиље постоје и на местима где се то најмање може очекивати. Док је прву панел дискусију затворила народна посланица Данијела Вујичић на потребу искорењивања говора мржње у медијима која све више узима маха, чему смо сведоци.

На самом крају свог излагања, председавајућа Коференције Сандра Божић закључила је следећим речима: „Далек пут смо прешле, својим радом и залагањем успеле смо да поред тога што смо били прва земља ван ЕУ која је увела Индекс родне равноправности, усвојила и ратификовала различите законе, стратегије и споразуме који подразумевају као циљ економско, политичко оснаживање жена и елиминисање сваког облика дискриминације, били смо и ти који су предано ушли у одлучну борбу за спречавање било ког облика насиља према женама. Паралелно бориле смо се да жене у политици буду видљивије и да своје право да буду биране остваре на највишим државним функцијама, односно на местима на којима се одлучује. Посебно сам поносна на чињеницу да смо иницирале Закон на основу ког данас ми имамо 40% жена на свим изборним листама. Захвалност овом приликом желим да искажем председнику Републике господину Александру Вучићу који је био један од оних који је ову измену Закона подржао и који је упутио и молбу у то време мандатару за састав нове владе госпођи Ани Брнабић да 50% места будућих министара у влади чине жене. То нас је довело међу првих 10 у свету, по броју жена које партиципирају у политици.“

Oдржан састанак Женске парламентарне мреже

У Дому Народне скупштине чланице Женске парламентарне мреже данас су изабрале нову координаторку, народну посланицу Веру Пауновић.

Поред избора за нову координаторку, чланице су усвојиле дневни ред на ком су анализирале досадашње активности и изнеле план рада за наредни период.

Народне посланице разговарале су о предстојећем доласку парламентарне делегације Алжира, од 9. до 11. јула, која ће одржати састанак са ЖПМ. Такође, разговарано је о предстојећој радионици Женске парламентарне мреже, која ће се уз подршку УНДП и ОЕБС одржати у Народној скупштини, 15. јула 2019. године.

Чланице ЖПМ, разговарале су и о могућности одржавања јавног слушања, до краја месеца, по препорукама Комитета УН за елиминисање дискриминације жена.

Током састанка, разговарало се и о завршној имплементацији родно одговорног буџетирања, нарочито на нивоу локалних самоуправа и његове успешности.

Тема разговора, била је и предстојећа Национална конференција ЖПМ, која се традиционално одржава крајем сваке године, у Дому Народне скупштине, а планирана је за новембар 2019. године.

За крај састанка, чланице Женске парламентарне мреже истакле су значај усвајања новог закона о родној равноправности, који има за циљ да уведе ефикасније механизме равноправног учешћа жена и мушкараца у свим областима јавног и приватног сектора.

Састанку су присуствовале народне посланице Вера Пауновић, Дубравка Филиповски, др Александра Томић, Марија Обрадовић, Стефана Миладиновић, Нада Лазић, др Александра Јерков, Наташа Михаиловић Вацић, Олена Папуга и др Санда Рашковић Ивић.

Руковођење Женском парламентарном мрежом преузела је нп Наташа Михаиловић

У уторак, 13. марта 2018. године, одржан је састанак координаторки Женске парламентарне мреже на којем су координаторке изнеле утиске са догађаја одржаног у Дому Народне скупштине који је носио назив „Један на један са народном посланицом“, а који је организован у сусрет Међународном дану жена.

Осим о овом догађају, координаторке су разговарале и о даљим активностима неформалне мреже парламентарки. Након Татјане Мацуре координацију Женске парламентарне мреже преузима Наташа Михаиловић.

 

Одржана активност „Један на један са народном посланицом”

У сурет Међународном празнику жена, 8. март, у Скупштини Србије одржана је акција Женске парламентарне мреже „Један на један са народном посланицом“, којом је остварена директна комуникација представница цивилног друштва и народних посланица, током које су грађанке, кроз непосредан разговор, имале могућност да изнесу своје идеје и предлоге.

Председница Народне скупштине Маја Гојковић навела је да је Женска парламентарна мрежа постала пример добре праксе, не само у функционисању и поређењу са земљама региона, већ је постала и обавезна тема у билатералним сусретима са међународним саговорницима.

„Постале смо видљивије и оно што је веома битно постале смо тема како у медијима, тако и у политичкој комуникацији, питање равноправности и питање жена постале су неизоставна тема у политичким кампањама, како на локалном тако и на националном нивоу“, истакла је Гојковић и додала да је у наредном периоду важан рад на већој укључености жена у политички живот на локалним нивоима.

„Задатак пред нама је и да омогућимо да жене имају једнаке плате за исте послове које обављају и мушкарци у Србији. Са задовољством могу да кажем да наша земља нема такав проблем у јавном сектору, што није случај и са приватним сектором“, истакла је Гојковић.

Говорећи о доношењу новог закона о родној равноправности, Гојковићева је рекла да предлог тог закона мора у Парламент Србије да дође по редовној процедури, да буде модеран и европски, али пре свега спроводив и примењив у читавој држави.

Координаторка Женске парламентарне мреже Татјана Мацура истакла је да је овакав вид сусрета идеална прилика да се покрену нове иницијативе, а за оне постојеће тражити подршка.

„Надам се да ћете у томе успети. Једнако колико од нас зависи да вам у томе помогнемо, зависи и од вас колико ћете нас у то убедити“, рекла је Мацура.

Женска парламентарна мрежа осуђује нападе на народну посланицу Маринику Тепић

Женска парламентарна мрежа и све њене чланице осуђују све учесталије нападе на народну посланицу Маринику Тепић. Вишемесечне претње кулминирале су писањем графита претећег садржаја на зидовима главног града.

Подсећамо јавност да смо се окупиле у оквиру Женске парламентарне мреже постављајући се изнад страначке припадности и изнад спорих и ограничавајућих административних процедура. Удружила нас је потреба да искористимо свој утицај, позицију и глас у најбољу могућу сврху како бисмо непрекидно указивале на све друштвене проблеме које у посебан фокус стављају положај жена које су друштвено ангажоване.

Међу приоритетним циљевима Женске парламентарне мреже, између осталих, су и подстицај женама у Србији за веће учешће у политичком и јавном животу, као и ширење свести о женској солидарности.

Позивамо јавност, колеге и медије да подрже наше напоре да се заштити свака жена која се одважила да учествује у политичком животу Србије и да солидарношћу коју данас показујемо, а коју ћемо показивати и даље, мотивишемо и многе друге жене да се укључе у политички и јавни живот Србије.

Апелујемо на полицију, тужилаштво и правосудне органе да пронађу и санкционишу оне који отворено прете нашој колегиници Мариники Тепић.

Одржана Пета национална конференција Женске парламентарне мреже

У Дому Народне скупштине, 15. децембра 2017. године, Маја Гојковић, председница Народне скупштине Републике Србије, отворила је Пету националну конференцију Женске парламентарне мреже, на којој су учествовале народне посланице Скупштине Србије и посланице Скупштине АП Војводине, одборнице из више од 90 скупштина градова и општина у Србији, представници државних институција и невладиних организација.

На конференцији разматране су теме борба против насиља у породици (борба против насиља над женама), доношења закона о родној равноправности, економског оснаживања и положаја жена на селу, питања здравља жена, као и односа жена и животне средине.

Маја Гојковић, председница Парламента, истакла је да је Србија у протеклом периоду остварила напредак у погледу унапређења законског оквира у области равноправног учешћа жена и мушкараца у политичком животу, да су успостављени институционални механизми родне равноправности и остварена је значајна видљивост проблематике која погађа жене, посебно када је реч о насиљу према женама.

Председница Парламента је то илустровала примерима да је данас у Народној скупштини 91 жена, да је на челу Владе жена, као и на челу Народне банке Србије, Уставног суда Србије, али да се као друштво не смемо задовољити постигнутим, јер применена принципа родне равноправности захтева стални рад.

Гојковићева је, говорећи о изазовима у наредном периоду, рекла да је само 6,6 одсто жена градоначелница и председница општина, да је стопа запослености жена још увек нижа од стопе запослености мушкараца и то за око 14 процената, као и да су жене још увек мање плаћене од мушкараца.

Председница Народне скупштине је нагласила да очекује да ће нова законска решења о родној равноправности, на чијем нацрту ради Министарство за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, бити, пре свега, модерна и примењива у пракси, истичући да је за наше друштво од великог значаја да добијемо закон који неће остати „мртво слово“ на папиру, већ решења која ће моћи да заживе у читавој Србији – не само у Београду, већ у свим градовима и општинама.

Председница Парламента је нагласила да је примена Закона о спречавању насиља у породици у првих шест месеци дала важне резултате, имајући у виду да је изречено 7.500 хитних мера, што значи да је насилницима забрањен прилизак жртви. Гојковићева је подсетила и да је Скупштина Србије донела Закон о финансијској подршци породици, којим се омогућује женама, које нису у радном односу, да остваре право на породиљски додатак, пре свега, женама на селу које се баве пољопривредом, женама које су ангажоване на уговор о делу или на уговор о привремено повременим пословима.

Присутнима се обратила и Александра мр Јерков координаторка Женске парламентарне мреже која је на самом почетку истакла са којим се то изазовима жене и даље сусрећу у виду дискриминације и родне равноправности. Навела је да жене у Србији и даље имају проблема да се запосле уколико планирају трудноћу, да напредују на послу, да и даље не наилазе на подршку система уколико одлуче да не трпе насиље у везама у којима се насиље догађа, да и даље имају проблема да добију кредите, препишу имовину на своје име, немају једнак приступ положајима, функцијама и радним местима, и да су жене чак и у образовном систему и уџбеницима и даље дискриминисане, „Уколико не говоримо о проблемима, и уколико не причамо о томе да нам треба Закон о родној равноправности и томе какав он треба да буде, уколико не причамо о равноправности жена на сваком месту, без обзира на то да ли нас то политички кошта, ми не представљамо добро жене које су за нас гласале“, навела је Јерков. Додала је и да прва лојалност парламентарки мора бити према женама, а тек онда према политичким странкама, и да се парламентарке као жене морају издићи изнад свега онога што је обележило рад у Народној скупштини ове године.

У уводном обраћању говорио је и шеф Мисије ОЕБС у Србији Андреа Орицио, који је навео да ОЕБС подржава Женску парламентарну мрежу већ пету годину заредом, и да ова мрежа треба да буде власништво земље и њених грађана. ЖПМ је веома моћан механизам који има за циљ да ојача моћ жена у Србији и целог друштва. „У земљи смо у којој Народну скупштину чини једна трећина народних посланица, али ценим да то није довољно. Родна равноправност је процес који се никада не завршава и на којем стално треба радити, у свим аспектима друштва“. Главно достигнуће Мреже јесте, што је родно питање успела да уведе у све законе који се доносе у Народној скупштини и да је ово питање, које се не дели на политичку припадност, већ питање које уједињује све политичке партије и грађане. Амбасадор је истакао и да се ове године највише урадило на положају жена у руралним областима, где је најважније ојачати улогу жене.

Гост конференције био је и Њ.е. Јан Лундин, амбасадор Краљевине Шведске у Србији од којег су присутни имали прилику да чују о феминистичкој спољној политици Краљевине Шведске.

На конференцији су из делокруга свог деловања и достигнућима, гости имали прилике да чују од представника министарстава. О ефекту примене Закона о спречавању насиља у породици говорили су др Биљана Стојковић, из Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Сектор за антидискриминациону политику и унапређење родне равноправности; Горјана Мирчић Чалуковић, Министарства правде, др Јасмина Киурски, Републичког јавног тужилаштва, Јасмина Пухача и Стефан Милијановић, Министарства унутрашњих послова.

У наставку рада, организоване су четири панел дискусије: „Од нацрта до предлога закона о родној равноправности”, „Жене и животна средина”, „Економско оснаживање жена, жене на селу” и „Здравље жена”, које су предводиле народне посланице Гордана Чомић, Јасмина Каранац, Нада Лазић и Вера Пауновић и Санда Рашковић Ивић.

 

Закључци Радних група:

 

„Од нацрта до предлога закона о родној равноправности”

1. Закон о родној равноправности упутити у парламентарну процедуру уз захтев да се Закон донесе по хитном поступку.

            – Рад на Нацрту закона траје већ две године.

            – Са доношењем Закона се касни у процесу ЕУ интеграција овај закон је међу приориоритетима, а рок за његово усвајање је прошао.

            – Одлагање доношења Закона је препрека за реализацију активности планираних у Националној стратегији за побољшање положаја жена (2016. – 2020) и Акционим планом за њено спровођење које усвојила Влада Републике Србије.

            – Учеснице Конференције из локалних заједница посебно су нагласиле да је кашњење у усвајању Закона препрека за рад на остваривању родне равноправности на локалном нивоу, јер постојећи Закон многа важна питања која су предуслов за рад на локалном нивоу није решио.

 

2. На Конференцији је изражена захвалност Координационом телу за родну равноправност које је радило на припреми Нацрта Закона о родној равноправности посебно наглашавајући, као пример добре праксе који би требало следити, партиципативан процес рада на Нацрту закона у који су биле укључени бројни субјекти (Женска парламентарна мрежа, организације цивилног друштва, Женска платформа за развој Србије, експерти и експерткиње и др.) и отвореност Координационог тела за сарадњу у процесу рада на припреми Нацрта Закона о родној равноправности.

 

3. Расправа је била фокусирана на препреке које су довеле до застоја у процесу усвајања Закона. Констатовано је:

             – Застој у процесу усвајања Закона о родној равноправности настао је у време председничких избора и формирања нове Владе.

            – Процес рада на Нацрту не треба враћати на почетак.

– Суштинских, концепцијских примедби на Нацрт Закона нема.

            –  Нацрт Закона је у мандату претходне Владе припремљен, на њега су достављена мишљења министарстава и других актера који учествују у овом поступку, а предлози садржани у овим документима интегрисани су у нацрт Закона.

            – Суштинских, концепцијских примедби на Нацрт Закона нема, а изражена је спремност актера (Координационог тела за родну равноправност и Министарства за рад, социјална и борачка питања) који раде на коначном обликовању Нацрта да закона, да у односу на неколико питања поменутих у дебати (нпр. тешкоћа да се реализују квоте од 40% у појединим областима као што је на пример одбрана) што хитније изнађу оптимална законска решења.

 

4. Женска парламентарна мрежа сматра да је једино отворен и конструктиван дијалог, пре свега између Координационог тела за родну равноправност и Министарства за рад, социјална и борачка питања, целисходан и демократски пут да се до оптималних решења, дође у најкраћем могућем року.

 

5. Женска парламентарна мрежа и сви учесници/це Конференције изразили су своју спремност, да у складу са својим ангажманом и у његовим оквирима, дају свој пуни дорпинос убрзању процеса рада на Нацрту закона, како би се овај, за грађане и грађанке Србије веома важан Закон у што краћем времену могао упутити Народној скупштини Републике Србије на разматрање и усвајање.

 

 

„Жене и животна средина”

Радна група „Жене и животна средина“ која је организована у сарадњи са неформалном Зеленом посланичком групом, окупила је одборнице заитересоване за питања заштите животне средине, али и улогу жена у овом комплексом и за Србију веома важном питању. Циљ панела је био да се представи концепт екофеминизма, повезаност жена и природе, али и зелена економија као могућност за економско оснаживање жена.

Сесијом је модерирала Валентина Ђурета, представница Секретаријата неформалне Зелене посланичке групе (ЗПГ) уз подршку Јасмине Каранац, народне посланице и координаторке ЖПМ, која је на почетку нагласила све већу присутност теме у јавном животу као и чињеницу да је садашњем сазиву Владе основано засебно Министарство за заштиту животне средине као и да је према речима надлежног министра г. Горана Тривана управо посебна пажња на локалним самоуправама у два најозбиљнија проблема у овој области – управљању отпада и отпадним водама.

Фокус панела био је на улози жена у креирању и спровођењу политика из области заштите животне средине, али кроз одрживо, зелено предузетништво. Стога су на панелу говориле три излагачице: Жаклина Живковић, кординаторка Балканске мреже Европске  Зелене партије и потпредседница Групе за анализу и креирање јавних политика, Санида Кларић из БИО ИДЕА за одрживи развој и Радмила Гујаничић из Женског центра Ужице.

1. Дискусија током панела, још једном је показала да је ово веома важна тема којој треба осигурати веће присуство у јавности, а првенствено како би се променила тренутна парадигма у којој се питања из обалсти заштите животне средине углавном посматрају као трошак, уместо да се посматрају као могућност за развој нових зелених послова.
2. Зелени послови су препознати као могућност за економско оснаживање жена и веће укључивање у друштвене и политичке токове. Стога ће, у циљу веће промоције теме, али и улоге жена у развоју зелених послова неформална Зелена посланичка група ће организовати заједнички сусрет две радне групе – Жене и животна средина и Економско оснаживање жена, жене на селу како би се додатно разговарало о теми.
3. Одборнице у локалним самоуправама могу и морају кроз јавне политике бити већа подршка за иницијативе зеленог женског предузетништва на локалу.
4. Неопходно је на локалном нивоу обезбедити подстицаје, као и обуке за писање пројеката и развој женског предузетништва и унапређења заштите животне средине, а цивилни сектор свакако у томе може бити подршка имајућу у виду искуства која већ поседује.
5. Посебно је наглашено да зелене теме имају будућност у транзицији ка зеленој економији, и да је важно пратити и подстицати родну равноправност јер су данас жене подзаступљене у области зелене економије (80% чине мушкарци).

„Економско оснаживање жена, жене на селу”

1. Све учеснице Радне групе су се сложиле да је потребно да се оформи женска рурална мрежа на нивоу целе Србије са циљем да се залаже за побољшање социо-економских услова за жене на селу.
2. Потребна је подршка свих нивоа власти  женском предузетништву и женским удружењима на селу.
3. Потребно је успоставити/организовати сталну неформалну едукацију жена на селу ради унапређења њиховог знања и  оспособљавања  њихових вештина по систему доживотног учења.
4. У селу се морају побољшати јавне услуге (школе, вртићи, здравствена заштита, брига о старима, јавни транспорт) и инфраструктура. Без тога ће се одлив жена и младих из села наставити.

 

„Здравље жена”

1. Здравље жене је неопходно посматрати кроз утицај и међусобну интеракцију одредница здравља, међу којима значајно место заузимају социјално-економске одреднице здравља.
2. Неопходно је заступати и јавно заговарати холистички приступ здрављу жене као водећег, уместо знатно ужег, предоминантог медицинског модела, затим принцип праћења животног тока који обухвата здравствене изазове у различитим фазама животног циклуса, као и право на персонализовану, доступну, квалитетну здравствену заштиту која препознаје вулнерабилност жене и окренута је ка превенцији и раном откривању обољења и стања која чине највеће оптерећење болешћу у женској популацији.
3. Законска регулатива у области здравства не прави разлику између мушкараца и жена у остваривању њихових права. Међутим, овакав нормативни приступ такозваних неутралних норми у примени оставља простор за дискриминацију, из чега произилази потреба да се родни аспект уважи при ревизији постојећих, као и код доношења нових закона, као и подзаконских аката уз претходну родну анализу и процену утицаја на род.
4. С обзиром на то да су многи национални програми и стратегије који су дефинисали циљеве и активности у одређеним областима здравствене заштите жена истекли неопходно је урадити евалуацију ових програма и стратегија, утврдити шта је реализовано и разлоге евентуалне нереализације одређених активности, како би се могло приступити изради нових за наредни период.
5. Неопходано је спроводити континуиран рад на побољшању здравља жена кроз промоцију здравих стилова живота, превенцију болести и равноправни приступ превентивним здравственим услугама пре свега се мисли на класичне превентивне прегледе (раније систематске прегледе), без обзира на место становања, узраст или здравствено осигурање, са посебним освртом на вулнерабилне групе. На пример, обезбедити гинеколошке ординације женама са инвалидитетом, здравствено промотивни материјал на језику националне мањине и сл.
6. Радити на здравственој писмености, развијању неопходних вештина и подизању свести жена о важности превентивних прегледа путем организованих активности а посебно оних које се односе на васпитање за здравље кроз животне вештине, препознавање фактора ризика за поремећај здравља, вршњачку едукацију, програме за вулнерабилне групе као што је метод индивидуалног разговора, „од врата до врата” или пак мобилне јединице.
7. Заступати и јавно заговарати партиципаторни приступ, односно укључивање жена, а посебно жена које припадају вулнерабилним групама, у планирање, организацију и праћење рада како здравствене службе тако и локалних здравствених савета, као и у истраживања која се тичу здравља жена.
8. Заступати и јавно заговарати учешће локалне заједнице, како би се здравствена заштита приближила жени у средини у којој живи и ради, и да би заштита била прилагођена стварним потребама жене и то кроз развијање родно сензитивних локалних акционих планова и јавноздравствених програма за здравље жене, а посебно оних усмерених на вулнерабилне групе уз сарадњу са невладиним сектором и партнерством државног и цивилног сектора у области здравља жене, уз укључивање представника тих група.
9. Неопходно је да здравствени радници и сарадници како у примарној здравственој заштити, тако и стручњаци у области јавног здравља буду едуковани о пружању здравствене заштите која је родно сензитивна, нарочито за пружање квалитетних услуга у саветовалиштима за младе, труднице, планирање породице и сл.
10. Заступати и јавно заговарати да се у изради подзаконских аката (нарочито након доношења Закона о евиденцији и медицинској документацији у здравству) успостави систематско евидентирање података здравствене статистике према полу уз редовно праћење, обрађивање и публиковање што би омогућило развој родно сензитивних индикатора здравља и праћење родно осетљиво здравствено стање вулнерабилних група.
11. Увођење електронског картона би олакшало праћење реализације свих услуга здравствене заштите па и превентивних мера, и тиме би се створили услови за објективније сагледавање остварене здравствене заштите и боље мотивисање пружалаца примарне здравствене заштите за пружање превентивних здравствених услуга.
12. Увођење М – здравствене технологије подразумева коришћење мобилних телефона и других мобилних уређаја за пружање здравствене заштите и превентивних здравствених услуга са циљем дистрибуције здравствено-промотивних порука, размене информација међу члановима стручног тима, комуникацију са пацијентима (нпр. здравствених портала), континуирано праћење пацијената и обезбеђивање здравствене заштите на даљину (телемедицина).
13. Улагање у здравство није трошак него инвестиција.